Projekat
Razvoj sistema za satelitski monitoring kvaliteta površinskih voda u realnom vremenu i sistema za rano upozoravanje
UVOD
• Značaj monitoringa površinskih voda
Svakom živom biću na Zemlji je potrebna voda da preživi. Voda je od vitalnog značaja za svaki aspekt našeg života.
Godine 1968. Poveljom o vodi Evropskog saveta, o značaju vode za čoveka, date su osnovne postavke:
- Bez vode nema života. Ona je dragocena i za čoveka neophodno dobro.
- Rezerve dobre vode nisu neiscrpne. Zbog toga je najvažniji zadatak da se ona održi, štedljivo koristi i gde je god moguće povećava.
- Zagađivanjem vode nanosi se ogromna šteta čoveku i svim živim bićima.
- Kvalitet vode mora da odgovara zahtevima zdravlja ljudi i predviđenom režimu korišćenja.
- Upotrebljene vode treba vratiti u vodotoke pod uslovom da nisu opterećene nečim što bi ometalo korišćenje za javne i privatne svrhe.
- Dužnost svakog čoveka je da vodu koristi kao opšte dobro.
- Voda ne poznaje državne granice i zahteva međunarodnu saradnju.
• Zašto monitoring?
Razlozi za monitoring mogu biti različiti. Pet glavnih razloga su:
- Identifikovanje promena ili trendova u kvalitetu voda tokom vremena;
- Identifikovanje specifičnih postojećih ili u nastajanju problema sa kvalitetom vode;
- Prikupljanje informacija za projektovanje specifičnih programa prevencije zagađenja ili sanacije;
- Utvrđivanje da li su programski ciljevi – poput usklađivanja sa postojećim propisima ili sprovođenja efikasne kontrole zagađenja – ispunjeni;
- Pravovremeno reagovanje na vanredne situacije (izlivanja idr.).
OPIS PROJEKTA
Glavni cilj projekta jeste razvoj sistema za satelitski monitoring kvaliteta površinskih voda u realnom vremenu i sistema za rano upozoravanje.
Željeni rezultat je uspostavljanje mreže senzora na teritoriji Republike Srbije za praćenje fizičko-hemijskih parametara površinskih voda putem satelita u realnom vremenu i sistema za rano upozoravanje.
Rezultati monitoringa će poslužiti kao polazna tačka za različite analize, modelovanje i proučavanje kratkoročnih i dugoročnih posledica zagađenja voda, a takođe i kao osnova za izradu strateških dokumenata u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja. Pored toga, ovaj sistem bi se koristio za praćenje efikasnosti mera koje se preduzimaju u cilju održivog upravljanja vodama na nacionalnom i regionalnom nivou.
• Prednosti monitoringa satelitskim putem u odnosu na monitoring sa zemlje
Činjenica je da monitoring kvaliteta voda u svetu satelitskim putem nije zastupljen, a da se upotrebom današnje tehnologije to itekako može realizovati. S toga je nadležna kancelarija UN (UNOOSA) istakla kao jedan od prioriteta podršku projektima koji za cilj imaju upotrebu satelitske tehnologije za ove svrhe. S obzirom na važnost vodnih resursa, ogromna potreba za stalnim monitoringom u svetu postoji, ali se prilikom odabira načina uvek postavlja pitanje troškova. Uzimajući u obzir topografiju terena, prikupljanje informacija sa postavljenih senzora sa zemlje (GSM/GPRS, RF idr. tehnologije) po pravilu iziskuje i troškove postavljanja dodatnih repetitora ili troškove provajdera uz ograničavanje površina obuhvaćenih signalom, dok su upotrebom satelita navedeni problemi dodatnih troškova u startu eliminisani, a površinska obuhvaćenost neuporedivo veća s obzirom da se satelit nalazi na visini od oko 700 km (LEO) te je ’vidljivost’ prečnika oko 1000 km. Na ovaj način mogu da se pokriju i nepristupačni tereni kao što su rečni tokovi između visokih planina i sl., što ukazuje da praktično ne postoji faktor ograničenja. Ono što je zajedničko sistemu za monitoring satelitskim putem i sistemu za monitoring sa zemlje jesu troškovi održavanja. U troškove održavanja sistema za monitoring satelitskim putem ulazi: kontrola senzora i samih bova (minimum jednom mesečno) na terenu i dnevna kontrola signala i brzine odziva senzora pri očitavanju, prilikom primanja signala i dekodiranja u Centru za dekodiranje, obradu i distribuciju satelitskih podataka i korisnički interfejs. Dok se u troškove održavanja sistema za monitoring sa zemlje na sve navedeno dodaju i troškovi održavanja repetitora.
Danas, zahvaljujući razvoju nano tehnologije, sateliti koji se šalju u svemir su sve manji, a samim tim i cena izrade i lansiranja mnogo pristupačnija za države i organizacije. Realizacijom ovog projekta ostvaruju se dva cilja. Prvi je objašnjen u gornjem tekstu (razvoj sistema za satelitski monitoring kvaliteta površinskih voda u realnom vremenu i sistema za rano upozoravanje), dok je drugi cilj nadogradnja znanja vezana za svemirski inženjering stečenom znanju tokom školovanja i osposobljavanje za izradu sopstvenog satelita.
I jedan i drugi cilj biće ostvareni kroz učešće u HUMSAT projektu koji se sprovodi kroz program Evropske Svemirske Agencije (ESA) i podršku UNOOSA, a čiji nosilac je Univerzitet u Vigu (Španija).
Više infomacija o HUMSAT-u se mogu pronaći na sledećim adresama:
————–http://www.esa.int/Education/Background_on_HumSAT
————–http://www.humsat.org/
————–https://directory.eoportal.org/web/eoportal/satellite-missions/h/humsat
• Uticaj na društvo i okolinu
- Zaštita ljudi;
- Zaštita životinja;
- Zaštita poljoprivrednog sektora;
- Zaštita rečnih/kanalskih/jezerskih i priobalnih ekosistema;
- Zaštita turističkog potencijala;
- Ekonomski podaci vodnih resursa;
- Kontrola ophođenja prema vodnim resursima i korišćenja vodnih resursa.
S obzirom da su resursi slatke vode od vitalnog značaja i da je postojanje opasnosti od ugrožavanja ovog vitalnog resursa realnost, naša je dužnost i obaveza da znanje i tehnologiju upotrebimo za rešavanje, a ne za stvaranje problema kako ne bi došli u bezizlaznu situaciju i kako bi i nama i našim potomcima obezbedili budućnost.
• MKV-HUMSAT Sistem Interfejs
• Krajnji korisnici podataka dobijenih realizacijom projekta i uspostavom sistema
- Građani,
- Nadležni organi i institucije na nivou republike/pokrajine/lokalne samouprave,
- Ustanove obrazovanja,
- Poljoprivrednici,
- Pravna lica,
- Organizacije.